El-Imam Ez-Zamakhšeri i vrabac

Prenosi se da je el-Imam ez-Zamakhšeri bio bez noge i kad bi držao ders često bi govorio o Allahovoj pravednosti. Govorio bi kako je Allah, subhanehu we teala pravedan Gospodar, kako ljudima nikad ne čini zulum (nepravdu) i kako On sam uzvraća za nepravdu učinjenu Njegovim robovima.

Jedne prilike dok je držao ders i govorio o Allahovoj pravednosti, ustade čovjek i upita ga:”Poštovani imamu, uvjek govoriš o Allahovoj pravednosti, pa jeli možda i tvoja noga odsječena zbog Allahove pravednosti”?

El-Imam odgovori:”Tačno. Zaista to je Allahova pravednost”!

Čovjek radoznalo reče:”Možemo li saznati razlog odsjecanja tvoje noge”?

El-Imam Ez-Zamakšeri poče pričati:”Kad sam bio mali, volio sam se igrati sa vrapčićima. Lovio sam ih, vezao im tanki kanap za nožicu i pustao da lete.

Jednog dana vrabac mi je odletio vezan kanapom i zaglavio se u šupljinu zida, a kanap je ostao izvan zida. Snažno sam povukao kanap da izvućem vrapca, ali se on uz tužne krike očajno branio, tako da ga nisam izvukao napolje.

Dječiji inat i tvrdoglava zanešenost u bezobzirnoj igri mi nije dala da ga ostavim na miru, nego sam kanap naglo i iz sve snage povukao. Kanap je popustio i ja sam na njemu ugledao iščupanu nožicu vrapca, a on je bolno i nemoćno krestao u zidu.

Bacio sam kanap i njegovu krvavu nožicu i otišao. Kad sam se vratio kući, ispred kuće sam ugledao, za drvo svezanog magarca, sa kojim je neki čovjek došao u posjetu mome ocu. Odjednom mi pade na um da se malo poigram sa magarcem. Odriješio sam ga, pojahao i tjerao ga naprijed i nazad i smijao se. Nisam ni pomišljao kakav bi me belaj mogao snaći i šta bi mi se moglo desiti.

Dok sam se tako iživljavao na ledjima magarca i tjerao ga po dvorištu, on je najednom došao do zida, kleknuo na prednje noge i ja sam odletio preko zida u kamenu jamu. Osjetio sam strašnu bol u predjelu noge, koju nisam mogao ni pomjeriti. Vidio sam da je noga slomljena. Magarac se vratio kući, a ja sam ostao ležati tako bespomoćno. Niko nije znao gdje sam i šta mi se dogodilo. Bolovi su bili sve jači, pa sam počeo vikati i dozivati iz sveg glasa, nebi li mi neko pomogao, ali uzalud. Moj glas niko nije mogao čuti. Ne znam koliko sam ostao tako bespomoćan, ali znam da sam bio dobro ogladnio i ožednio i da sam počeo gubiti svijest. Tamam kad me počeo savladavati san, začuo sam roditelje kako me traže i dozivaju. Teškom sam mukom pustio još jedan krik i oni su me pronašli, odnijeli kući i pozvali ljekara. Kad je ljekar pregledao nogu, uz žaljenje je rekao da je prekasno i da nogu mora odsjeći. Tako je moja noga odsječena za nogu nedužnog vrapčića. Zar to nije pravednost uzvišenog Allaha, koji sve vidi i sve zna”?!

XXX

Kakve pouke možemo izvući iz ovog zanimljivog dogadjaja? Kakav je stav islama spram životinja? Navedi još neki slučaj iz historije islama ili tvoj doživljaj  koji se tiče ponašanja prema životinjama.

Naučimo hadis Muhammeda, s.a.v.s, u kome es-Serid b. Suvejd, r.a, kaže da je Resul, s.a.v.s, rekao:”Ko iz obijesti ubije vrapca, on će na kijametskom danu zacviliti Allahu:”Gospodaru moj, taj i taj me ubio nedužna i iz obijesti, nije ništa od mene iskoristio, a nije me ni ostavio da živim na Tvojoj Zemlji”!

Abdullah b. Amr, r.a, kaže:”Allahov poslanik je rekao:”Nema čovjeka koji bez razloga i iz obijesti, ubije vrapca ili nešto još manje od toga, a da ga Allah neće pitati za njega na Sudnjem danu”.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

*